Neki dan vozeći se kanjonom Vrbasa, niz stijenu se obrušilo nekoliko kamenja, ali uz Božiju pomoć, ništa strašno se nije desilo osim što je veći kamen podletio pod auto i tako ga automatski ugasio. Izašao sam da vidim šta se desilo, nije bilo neke ozbiljne štete. Hvala Bogu.
Dok sam gledao “šta sam napravio”, zaustavi se vozilo, prenosi INS.
– Ja sam Mario, treba li pomoć – reče momak i izvadi trokut iz svog auta i postavi ga onako kako to i treba u ovakvim slučajevima. Zamolio me da proba upaliti auto. Pokušao je ali nije upalio.
Zvao je nekog prijatelja (mehaničara) u blizini, da pita može li doći da pokuša osposobiti auto.
Ubrzo zaustavlja se kamion.
Izlazi čovjek i onako ljutito, gledajući obrušeno kamenje, gunđa zašto se ne održavaju putevi.
– Ja sam Dušan, šta je bilo, jel sve uredu? – veli mi.
– Dobro je sve hvala Bogu – odgovorih.
Mario dobaci da je dobro je da kamenje nije palo na auto pa ne daj Bože svašta se moglo desiti.
Kamiondžija Dušan se sageo i gledao ispod auta da vidi ima li oštećenja. Pokušao je i on upalit ali nije ni njemu išlo za rukom.
Prišao mi je diskretno i rekao: ‘Druže imaš li para, ako nemaš da ti dam, u putu si…’
U tom trenutku, iako sam bio zabrinut oko situacije koja me snašla, duboko u duši sam bio ganut gestom nepoznatih ljudi. Pozvali smo policiju koja je je brzo došla i uradila svoj službeni dio posla, a zatim me policija odšlepala do prvog servisa i ubrzo sam otklonio mali kvar auta, te nastavio svoj put.
Prošlo je nekoliko dana, ali ja i dalje o tom slučaju razmišljam i pitam se šta bih ja bez pomoći Hrvata Marija, Srbina Dušana, i policajca (ne znam mu ime) Bošnjaka.
Ljudska dobrota nema naciju, ali različitosti nacija i dobrota ljudi u BiH su naše najveće bogastvo!
(Autor teksta je predsjednik Izvršnog odbora Medžlisa Banja Luka)
Izvor: INS.ba
